Svaki posao je izazov sam po sebi.

Trudimo se da odgovorimo na zahteve i zadatke šefova, poslodavca.

Poslovni dan se sastoji iz različitih aktivnosti: sastanci, mejlovi, dogovori, pregovori, aktivno slušanje.

Komunikacija na svim nivoima.

Koliko god bilo izazovno, vrlo često, umem da prepoznam potencijal i uvek mi se pojavi želja za poboljšanjem, razvojem nečega i nekoga.

To “nešto” je mogućnost.

Mogućnost za poboljšanjem procesa u biznisu, bilo da je u pitanju posao koji ja radim, tim sa kojim radim ili kolege iz drugih sektora sa kojima sarađujem.

Prvih godina svoje karijere, dešavalo mi se da ideje koje imam, čuvam za sebe. Ne iz sebičnih razloga, već iz straha da ti predlozi nisu dovoljno dobri i iz neznanja.

Naravno, to je imalo veze sa nepoverenjem, koje sam imala prema sebi i sa mojim strahovima da nisam dovoljno dobra.

Sa potpuno destruktivnim razmišljanjem, moram priznati, plašila sam se da mogu izgubiti poverenje kod kolega i na taj način narušiti svoju reputaciju.

S druge strane, kako da gradiš reputaciju, ako si konstantno u zoni komfora?

Ćutis, radiš, ispunjavaš zadato. I to je to.

Sticala sam iskustvo, imala dobre rezultate, sa tim i sve više ideja, predloga.

Postalo mi je “tesno” u svojoj zoni komfora.

Shvatila sam da me niko neće pitati ili predložiti za neki projekat, neko unapređenje.

Pričala sam sa nekim svojim kolegama, prijateljima o toj nepravdi, kritikovala sistem, ljude sa kojima radim, šefove.

Tražila izgovore tipa:” Ovo nije posao za mene, ja toliko sebe dajem, pravim rezultate, oni to ništa ne vide i ne cene….”

Čak sam u nekim trenucima bila spremna da dam otkaz, bez da sam pre toga konkurisala za neki drugi posao i bila sigurna da moja egzistencija neće biti ugrožena.

Bila sam spremna da ostavim posao, bez ideje sta ću sutra.

“Velika nepravda, velika”

Poznato vam je ovo, zar ne?

Jednog dana, moj direktor je ušao u moju kancelariju i rekao koleginici i meni, da je od grupe dobio zadatak da u narednih šest meseci podigne prodaju 2x više.

Izbezumljeno je počeo da šeta po kancelariji, panično pričao kako da to uradi, navodeći razloge da to nije realno, da nemamo dovoljno obučenih ljudi, da nismo konkuretni u ceni proizvoda.

To njegovo izlaganje, koje je trajalo neko vreme. U jednom trenutku izašao je  iz naše kancelarije, vidno uznemiren.

Ostale smo zatečene, jer ga nismo nikada, do tada, videle u tom stanju, vodeći se mišlju da direktori znaju sve, a posebno znaju kako da delegiraju stres i da oni, verovatno, imaju rešenje za sve.

Zato su, valjda direktori. :)

Istog trenutka mozak je počeo da radi svoje i rodila se ideja.

Videla sam rešenje!

Sve se nekako skupilo…saosećanje prema šefu, moje iskustvo, mogućnosti, koraci koji mogu dovesti do rešenja i rezultat koji možemo da postignemo.

Sačekala sam pola sata, ustala sa stolice i pokucala u njegovu kacelariju. Srce mi je kucalo 200 na sat i rekla sam sebi: ”Sad ili nikad”.

Strah  je bio okidač i ovog puta pokretač. On me je izbacio iz zone komfora i naterao da preuzmem inicijativu u poslu.

Pričali smo dugo i ideja mu se dopala.

Krenuli smo da razrađujemo plan, da implementiramo dogovoreno i na kraju šest meseci imali smo bolji rezultat od očekivanog.

Poverenje koje mi je ukazao i obrnuto, je uspelo da naš poslovni odnos značajno poboljša, pa i sam biznis.

Nakon toga, često me je pitao za mišljenje za različite projekte i vrlo rado me je uključivao.

Spoznala sam šta znači incijativa na poslu.

Dopala mi se, do te mere, da nisam više čekala , da me pitaju, već sam sama davala predloge.

Naravno, neki su  bili dobri, neki nisu, ali nisam odustajala.

Direktori  su se menjali, poslodavci, kolege, timovi koje sam vodila, ali činjenica da je inicijativa, u stvari mogućnost za sve ono dobro šta može da se desi, mi je postala konstanta.

Pokušaj da stvoriš priliku za sebe, je nešto što zavisi samo od nas.

Naravno, nije lako. Ali, kada jednom pobedite sebe, svaki naredni put će biti mnogo lakši.

Ne čekajte druge da vas vide, prepoznaju, vas i vaše vrednosti, zalaganje.

To se ne podrazumeva.
Kakve god da su okolnosti, a uglavnom nisu idealne, pokušajte i preuzmite inicijativu na poslu.

Zadovoljstvo koje ćete dobiti za sebe je neprocenjivo.

Shvatite na kraju da su te kolege, šefovi, isti kao i i mi.

Ljudi, koji imaju svoje probleme, izazove, strahove, targete….

Njima je frka, koliko i nama. Samo, razlika je u tome što neki i dalje ne prestaju da pokušavaju,ne odustaju.

Inicijativa, pokretač svega dobrog!